Svaštara

Jedan od ozbiljnijih sastava...

  Ponekad u nalivu emocija, kada sve  brige i bes stvore teg toliko težak da bih pukao od muke, čujem neku pesmu koja nosi pouku- život nije savršen.

   Meni se urezala jedna numera koja govori o životu tinejđžerke koja je imala malo više pogrešnih koraka, ali nije ona kriva, želela je da opstane i izbori se za svoje mesto u društvu. Lakomisleno je poletela za novcem i stranputicom na koju može svako da skrene- droga, tabletice, alkohol i ko zna koliko neprospavanih noći sa ko zna kim... Ali jednom je našla dobrog dečka... Barem je tako mislila... Ubrzo mu je dosadila istrošena žena koju je gledao kao običnu lutku koja viri iz ormara punog istih takvih kao ona.Izbacio ju je iz stana na ulicu da se sama bori sa životom i Golgotom od države koja nema milosti za takve. Sama u garsonjeri oronule zgrade, u trećem mesecu trudnoće sa primanjem minimalca  koji pokrije komunalce i tek po koju gladnu gozbu... Tražeći spas u ponekom gramu lažne sreće, pada sve niže i niže ( a dan dolazi bliže kad će boba prestat da je diže). Na kraju odlučuje da okonča ironiju od života, skače sa sedmog sprata i gine u četvrtom mesecu trudnoće... Dok policija i oni likovi sa rukavicama  zatvaraju crnu kesu čuju se samo komentari u pozadini: ˝Trudnica sa sedmog što se skida s heroima, glave joj je došla zlatna prašina."

  Još jedna mrtva devojka, još jedno ne rodjeno dete , mesto više na obližnjem groblju... Ovakve pesme samo nam daju do znanja koliko smo zapravo srećno nasadjeni u ovaj sistem.

Radjeno po pesmi Ognjena Kostića-Betonski snovi